ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ У ПАРИЗУ
  • Српски језик
  • Français
Menu

Богослужење, Причешће, Веронаука

Објављено 16/05/2015

 

Богослужење

Богослужење Православне Цркве чине она молитвословља и свештене радње којима православни хришћани изражавају Богу своја осећања вере, наде и љубави, и посредством којих улазе у светотајинско општење са Њим, добијајући од Њега благодатне силе за свети и богоугодан живот, достојан истинског хришћанина. Значај богослужења у Православној Цркви је тај што оно образује верујуће, поучава их, и духовно их васпитава, пружајући им најбогатију духовну храну. Годишњи круг православног богослужења излаже нам, кроз живе слике и поуке, готово целокупну библијску историју, како старозаветну, тако и новозаветну, а такође и историју Цркве уопште. Богослужење нам открива догматска учења Цркве, и то кроз слике и примере Светих угодника Божијих чији спомен Света Црква свакодневно прославља. Централно богослужење у Православној Цркви јесте Света Божанска Литургија. Сва остала богослужења, као часови, вечерња, повечерје, полуноћница и јутрења су увод у Свету Литургију. Уопштено, кроз Православно богослужење ми улазимо у живо општење са Богом, а то је, са своје стране, припрема верних за вечно општење са Њим у будућем животу века који долази, припрема за блаженство за које је човек и створен.

 

 

 

БОГОСЛУЖЕЊА У ТОКУ ПОСТА

НЕДЕЉОМ   10.00 ЛИТУРГИЈА
СРЕДОМ        18.00 ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ
ПЕТКОМ        9.30   ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ
ПЕТКОМ       18.00  АКАТИСТ
СУБОТОМ      9.30  ЛИТУРГИЈА

 


 

Света тајна причешћа

О ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА ИЛИ СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ

 

Света тајна Причешћа, или Евхаристија, јесте уствари света Литургија која се врши у Цркви као тајна Христа и Његове Цркве. На св. Литургији бива причешће. Причешће је света тајна у којој хришћанин, под обликом хлеба и вина, прима само тело и крв Господа Христа, сједињује се с Њим, добија опроштај грехова и залог вечнога живота.

Ову свету тајну установио је сам Спаситељ на Тајној Вечери. Узео је хлеб, благословио га, преломио и дао својим ученицима, рекавши: „Узмите, једите га, – ово је тело Moje, које се за вас ломи.“ Затим је узео чашу, захвалио Богу, и дао им говорећи: „Пијте из ње сви, јер је ово крв моја Новога Завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“.

Ова света тајна, због своје неизмерне важности, сачињава суштину најглавнијег хришћанског црквеног богослужења, свете Литургије. На њој се принесени хлеб и вино призивом („епиклезом“) и дејством Светога Духа освећују и претварају у тело и крв Господа Христа, којим се верни онда причешћују и тако сједињују са Христом Богом. Зато је св. Литургија, као заједница Бога и Његовог народа, уствари срце саме Цркве.

Светој тајни причешћа може приступити сваки хришћанин: од одојчета до старца. Јер се у њој људско биће сједињује са самим Спаситељем. Сједињен с Њим, човек живи Њиме и његовим вечним животом. По речи самога Спаситеља: „Који једе моје тело и пије моју крв, борави у мени, и ја у њему. Ко једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни. Који једе мене, живеће мноме“. Имајући у виду свето причешће, Спаситељ назива себе: „хлебом Божјим који силази с неба и даје живот свету“, хлебом живота од кога се никад не гладни, хлебом небеским који причаснику даје бесмртност и живот вечни.

Пошто у светој тајни Причешћа причесник прима тело и крв Спаситеља, неопходно је потребно да се причесник припреми за ову свету тајну. Припрема се врши постом и молитвом, јер пост и молитва очишћују нашу душу од сваког греха и нечистоте. При томе је човек дужан да испитује себе и да савест своју очисти од грехова покајањем. Само тако припремљен, човек се може достојно причестити. Приступи ли светом причешћу неприпремљен, човек навлачи на себе страховиту осуду. О томе говори ап. Павле: „Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије; јер који недостојно једе и пије – суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег“.

Због бескрајне важности коју свето Причешће има за хришћане, у прва времена Хришћанства хришћани су се причешћивали сваке Литургије, а касније су то чинили ређе, јер су почели сматрати себе за недостојне да често приступају тако великој тајни. Црква је одредила да се побожни и ревносни хришћани причешћују више пута годишње и то сви неизоставно. Нечланови Цркве Православне (некрштени, јеретици, секташи) не могу се причешћивати.

 


Катихизис или Веронаука

Зашто је веронаука важна?

Пре свега због успешног формирања личности. Поред тога, религијска култура је незаобилазан део васпитања и образовања. Образован човек треба да познаје своју традицију, своју веру и обичаје, као и веру и обичаје других народа, а ради бољег познавања и схватања једни других и како би постао део европских народа и цивилизације као опште образован човек.

Шта се учи на часовима веронауке?

Упознавање са Хришћанством. – Основно о великим светским религијама. – Темељне истине о Православљу и Цркви. – Наша традиција и обичаји – Савремени проблеми и недоумице са којима се свакодневно сусрећу млади, као што су секте, алкохолизам, наркоманија, безнадежност, егоизам, тј. самопотребност …

Шта још?

Ко сам ја? Шта је смисао мога живота?  Да ли је смрт заиста крај свега? О љубави (заљубљеност,мржња…).  Како живети у заједници са другим људима?

Познавањем веронауке, олакшава се разумевање просвете и школе. Незамисливо је говорити о школству а да се претходно не упознамо са личностима: Светог Саве, Владике Његоша, Вука Караџића, Проте Матеје Ненадовића, Светог владике Николаја, Преподобног Јустина Ћелијског…

Ко предаје веронауку?

Веронауку предају махом млади, школовани вероучитељи који најбоље разумеју шта је то што је најважније пренети младим људима који се спремају да заплове животним морем. У просторијама храма Светог Саве у Паризу веронауку предаје г.Драган Миљковић, студент теологије.

 

ВЕРОНАУКА ОНЛАЈН

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у организацији вероучитеља Архиепископије београдско-карловачке, ТВ Храм приказује нову емисију „Вероучитељ“ – часове верске наставе за основну школу (veroucitelj.rs):

 


Цело српство слави славу, свога оца Светог Саву!

Свети Саво, моли Бога за нас!

Увод и предговор
Рођење и васпитање Светог Саве
Бекство у Свету Гору и постриг
Живот Преподобног Саве у Светој Гори
Подизање Хилендара
Престављење и прослављање Преподобног Симеона
Делатност архимандрита Саве у Србији
Повратак Светог Саве у Свету Гору
Архијерејство Светог Саве
Путовање Светог Саве у Свету земљу
Друго путовање Светог Саве у Свету земљу
Почивање Светог Саве у Милешеву
Спаљивање моштију Светог Саве
Бесмртност Светога Саве
Напомене
Радуј се, Свети Саво, први пастиру и учитељу српски!

 


 

За све информације, молимо вас да се обратите Епархијској канцеларији:

23 rue du Simplon – 75018 Paris
Тел. : 01 42 52 99 90 – Факс : 01 42 58 21 07
egliseorthodoxeserbe@gmail.com
од понедељка до суботе 8ч30 – 13ч30 и 16ч – 19ч