ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ У ПАРИЗУ
  • Српски језик
  • Français
Menu

Верска настава преко ТВ „Храма” и интернета | Српскa Православнa Црквa

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у организацији вероучитеља Архиепископије београдско-карловачке, ТВ Храм приказује нову емисију „Вероучитељ“ – часове верске наставе за основну школу (veroucitelj.rs):

Више…

СИНАКСАР СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ

Синаксарско чтење на Велику среду

У свету и Велику среду да чинимо спомен жене блуднице која помаза Господа миром, најбожанственији Оци нам заповедише, зато што ово би мало пре спаситељског страдања. Након што Исус уђе у Јерусалим, и затим беше у дому Губавог Симона, жена к Њему приступи и изли на Његову главу оно скупоцено миро. То беше овде учињено због тога да се, по Спасовој речи, посвуда и међу свима њено најгорљивије дело проповеда. А одакле се она подиже и дође, пошто гледаше Христову саосећајност и заједништво са свима, и још кад сада виде да Га уведоше у дом губавца, за кога закон заповедаше да му се као нечистом одрекне заједница? Помисли, дакле, жена да ће како је ономе губу тако и њену душевну болест исцелити. И тако док Он сеђаше за вечером, на врх Му главе излева миро, чија је цена била тристо динара, тојест шездесет асарија, десет новчића, три сребреника. Ученици јој запретише, а највише Јуда Искариотски, но Христос је заштити, да не би пресекли њену добру намеру. Затим Он и погребење своје напомиње, одвраћајући Јуду од издаје, и жену удостојавајући почасти да ће се посвуда по васељени проповедати о њеном добром делу.
Нека се зна, да се ова жена некима чини да је једна код свих еванђелиста. А није, него је код тројице, како каже божанствени Златоуст, једна те иста, која се и блудницом назива, а код Јована није та, него нека савим друга, која имаде частан живот – Марија, сестра Лазарева, која није била блудница, и Христос је вољаше. Од њих Му је, дакле, ова Марија у своме дому у Витанији, шест дана пре Пасхе, док је седео за вечером, учинила помазање миром, изливајући га на Његове красне ноге, и косом их отирући, изобиље иметка на њега трошећи, као Богу миро да Му приноси. Јер знаше поуздано да се и у жртвама Богу приноси јелеј, и да се свештеници миром помазују, и да је Јаков у давнини стуб помазао Богу (Исх 30:30-31; Пост 28:18; 35:14). И јасно га принесе на дар Учитељу као Богу, опет због оживења братовог. Зато јој се ни не обећава плата, док само Јуда, као грамзивац, ропће. А друга је очигледно блудница која два дана пре Пасхе, док је Христос још био у тој истој Витанији, и то у дому Симона Губавог, где је и тада седео за вечером, излива оно скупоцено миро на главу, како свети Матеј и Марко приповедају. Због ове блуднице и ученици негодују, журно предвиђајући за милостињу оно што је тачно за Христа спремљено. Овој се, дакле, и плата даде, да се свуда по васељени прослави њено добро дело. Неки, дакле, кажу да је једна, а онај са златним језиком да су две жене.

Више…

ДАНИ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ

СТРАСНА СЕДМИЦА (грчки: Μεγάλη Εβδομάδα – Велика седмица)

Последња седмица Васкршњег поста пре Пасхе – Васкрса, проводила се од најстаријих времена у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота су потпуно без хране. Од давнина се назива Великом седмицом.

Будући да се Света четрдесетница завршава у петак, пред Суботу светог и праведног Лазара, Јерусалимска црква је ову суботу прибројавала Великој седмици. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана. Сваки дан има своју тему, а сви заједно се проводе у посту без уља, изузев Великог четвртка који се сматра празничним даном, јер је овога дана установљена Света тајна Евхаристије. Богослужење ових дана изложено је у Посном триоду. Посни триод ову седмицу назива Седмицом спасоносних страдања.

ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК (грчки: Μεγάλη Δευτέρα)

Понедељак Страсне (Страдалне) седмице посвећен је последњим догађајима из земаљског живота Господа Исуса Христа који су предсказани у животу страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти бацила у јаму, а затим га продала да би он касније владао Египтом, и Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, распет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом.

Поред успомене на Јосифа, старозаветног страдалника, служба овога дана посвећена је и проклетству смокве коју је Спаситељ због њене неплодности осудио да се осуши (Мт 21, 17-22; Мк 11, 19-26), а она је слика јеврејске синагоге која је Спаситеља предала на смрт.

Три песме ο целомудреном Јосифу, праобразу Господа Исуса Христа, за службу овога дана написао је Роман Слаткопевац, а остале песме свети Андреј Критски, свети Јован Дамаскин и Косма Мајумски.

Више…

Навечерје недеље Часнога Крста 2020            

 

          Парохија Светог Саве – Париз                      Навечерје недеље Часнога Крста 2020

 Драга браћо и сестре,

У циљу превазилажења новонастале опасности по опште здравље људи и смањење могућности преношења вируса, а у вези са новим мерама владе Републике Француске, обавештавамо вас да се недељна богослужења у храму неће прекидати, али ће бити без присуства верника.

Топло вас молимо да истрајно држите пост и кроз ову ”изолацију-тиховање”, негујете добру жељу као Закхеј, да би у Чаши спасења-Светом Причешћу, када нам се дарује ”дан радости и спасења” сусрели  Васкрслог Христа Господа нашег.

Током боравка у својим домовима, ”породичној Цркви” позивамо све наше вернике да буду истрајни у молитви Богу, нарочито поштујући препоруке и мере наших црквених, државних и здравствених органа.Више…

Десет правила Великог Поста

10 ПРАВИЛА ВЕЛИКОГ ПОСТА

Ми често слушамо и говоримо о Великом посту као посебном времену у животу Цркве: времену дуже молитве, ограничавању себе у свим областима живота, времену пажљивијег односа према свом духовном стању. Да бисмо провели Велики пост са Господом и Његовим ученицима, а не да бисмо га претворили у месец и по тешке и бесмислене дијете, препоручујемо вам да се придржавате неколико важних правила.

1. Увек се радујте!

“Увек се радујте, непрестано се молите, за све благодарите“(1 ‘Сол.5:16-18), – мудри савет апостола као никада одговара у дане Великог поста.
Велика је саблазан пасти у униније: “Како ћу преживети без укусног јела! Сад нема никакве забаве! Какве дугачке службе!“ – онда разлога за униније нема.

Дуге службе – то су високи обрасци средњевековне духовне поезије и философска размишљања о месту човека у вечности и осећај јединства са другима који се моле, и општење са Самим Богом.
Не ређе, већ и чешће, среће се обрнута страна великопосног унинија: “Ја не могу да постим по уставу (типику). Пропуштам службе. Одвлачи ме светска сујета.“Банално, али зато не мање исправно: памтите да Богу нису потребни желудац и ноге већ срце, Он види у души човечијој искрено стремљење да Му се послужи, види и немоћи.
Ето, то непрестано сећање на Бога – ће и бити наша напрестана радост због Њега.Више…

Савез Срба Француске прославио је славу Сретење

Савез Срба Француске прославио је у суботу 15 фебруара своју славу Сретење уз молебан за светиње у Црној Гори у свечаној сали Цркве Светог Саве у Паризу.

На молебан Пресветој Богородици за постојаност светих божијих цркава и благоверног православног народа у Црној Гори који је држао прота Никола Шкрбић, парохијани су дошли са иконама.Више…

Бадње вече и Божић у Паризу

Радост и светлост Божића – Протојереј-ставрофор Славиша Шањић

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ СВ.САВЕ

Архимандрит Иларион игуман манастира Драганац на Косову и Метохији