ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ У ПАРИЗУ
Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1175. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.
Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе.
Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду, чији су велики добротвори убрзо постали.Више…
26. јануара 2018.г., на навечерје празника Светог Саве и управо у част првог српског архиепископа, у Српском културном центру у Паризу организован је веома разноврстан и интересантно конципиран културни догађај. Манифестација се, наиме, састојала из три дијела, која су била пропраћена символичним успињањем дуж три нивоа зграде Центра, и у себи је објединила неколико еминентних излагача.
У првом дијелу, саговорници ђакона Ненада Илића, који је вршио улогу модератора, били су др Андреј Јефтић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, и Његово преосвештенство владика Григорије. Тема прве сесије била је писменост и књига, нарочито у контексту Светог Писма. Андреј Јефтић подвукао је значај просвјетитељске мисије Светога Саве истакавши да је управо описмењавање оно што разликује примитивне трибалне заједнице од оних цивилизованих, односно народа. Владика Григорије говорио је о Библији као књизи која није списак заповјести и прописа издиктираних од стране Бога, већ Богом надахнута књига писана од стране људи и ради људи, која притом нема за циљ да им просто пружи одређене информације (информира их), већ да их обликује као личности (односно – формира их).Више…
Беседа на Богојављење
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело? Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој Слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан, где је Јован крштавао народ. Јован је проповедао покајање и позивао грешнике да се, у знак покајања, крсте у Јордану. И ево, као грешник долази и Христос и моли за крштење. Он, у кога не бејаше греха. Уплашио се Јован: „Ти треба мене да крстиш“. „Остави сада“ – одговара Исус – јер тако нам треба испунити сваку правду“.Више…
Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа
У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је заменио крштењем у цркви Својој. „Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар“ (Гал. 6, 15), објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразниства ни попразниства).Више…
У нашем народу овај датум се обелeжава и као Дан Обрезања Господа Исуса Христа и празник Светог Василија Великог кога многи славе као своју крсну славу, тако да је много разлога да ове дане проведете у празничном расположењу. Oвај празник славе сви хришћани српске, руске, грузијске и неколико малих православних цркава, затим васељенска, јерусалимска, антиохијска и александријска патријаршија и сви светогорски манастири.Више…
