ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ У ПАРИЗУ
  • Српски језик
  • Français
Menu

Летопис

Његово-Преосвештенство-Епископ-западноевропски-ЛУКА (КОВАЧЕВИЋ)

Епископ западноевропски Лука (Ковачевић),
који се упокојио у Господу 17. децембра 2021. године у Паризу,
биће сахрањен у понедељак, 27. децембра 2021. године,
на гробљу манастира Ваведења Пресвете Богородице у Београду.

 

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствоваће светом заупокојеном Литургијом у храму Ваведењског манастира са почетком у 9 часова. Опело и сахрана епископа Луке биће обављени после свете Литургије.

Епископ западноевропски Лука (Ковачевић) је рођен 30. октобра 1950. године у Пискавици код Бања Луке. Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки завршио је 1971. године, а студије теологије 1982. године на Институту Светог Сергија у Паризу. Замонашен је 26. јуна 1976. године, а исте године на празник Светог пророка Јелисеја рукоположен је у чин јеромонаха од стране Епископа аустралијско-новозеландског Николаја. Од 1982. до 1992. године био је сабрат манастира Светог Саве у Илајну у Аустралији. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању 1992. године, изабрао је архимандрита Луку за Епископа аустралијско-новозеландског.Више…

Епархија западноевропска Српска Православне Цркве обавештава верни народ и јавност да ће тело блаженопочившег Епископа западноевропског Господина Луке бити изложено у Цркви Светог Саве, 23 rue du Simplon, Paris 18e у среду 22. децембра 2021. године од 17 до 20 часова.

Заупокојена Литургија и молитвени испраћај Епископа Луке биће служени у четвртак 23. децембра 2021. са почетком у 10 часова.

Опело и сахрана блажене успомене Епископа Луке одржаће се у манастиру Ваведење у Београду, у понедељак 27. децембра 2021. године.

Канцеларија Епархије западноевропске
Протојереј-ставрофор Никола Шкрбић

 

Његово-Преосвештенство-Епископ-западноевропски-ЛУКА (КОВАЧЕВИЋ)

Рођен 30. октобра 1950. године у Пискавици код Бања Луке, епископ Лука (Ковачевић) је завршио богословију Света Три Јерарха у манастиру Крка 1971. године, а студије теологије на Православном Институту Светог Сергеја у Паризу 1982. године.

Монашки постриг примио је 1976.године када је и рукоположен у чин јеромонаха од стране епископа аустралијско-новозеландског Николаја. Од 1982. до 1992. био је сабрат манастира Светог Саве у Илајну, Аустралија. Свети архијерејски Српске православне цркве на мајском заседању 1992. изабрао је архимандрита Луку за епископа аустралијско-новозеландског. Године 1999. постављен je за администратора западноевропског, да би га Свети архијерејски сабор на мајском заседању 1999. изабрао за епископа западноевропског на којем се положају налазио до свог упокојења у Господу, 17 децембра 2021. године у Паризу.

 

Више…

 

Беседа Епископа хвостанског г. Јустина изговорена на хиротонији
12. септембра 2021. године у Саборном храму Светог Саве на Врачару

У име Оца и Сина и Светога Духа!
Ваша Светости, Најсветији Архиепископе пећки, Митрополите београдско- карловачки и Патријарше српски Господине Порфирије,
Ваше Блаженство Архиепископе охридски и Митрополите скопски господине Јоване,
Поштована и драга у Христу, богољубива браћо Архијереји,
Часни презвитери и ђакони, преподобно монаштво,
Узорити Надбискупе београдски монсињоре Станиславе Хочевару,
Представници Владе Републике Србије,
Даме и господо, браћо и сестре, децо Божја мала и велика,Више…

ПРОТИНИЦА СЛАВИЦА ШАЊИЋ

Ја сам васкрсење и живот, који верује у мене ако и умре, живјеће.
И сваки који живи и вјерује у мене неће умрети вавијек.“ (Јн 11, 25-26)

У понедељак 18. октобра т.г. када се наша Црква молитвено сјећа свете мученице Харитине, уснула је у Господу протиница Славица Шањић, супруга дугогодишњег теслићког пароха, протојереја-ставрофора Боре Шањића и мајка Протојерејa-ставрофорa Славишe Шањићa.

Смрт је трагедија, али  је и побједа. Трагедија, јер схватамо да очи наше не гледају више оне чија нас љубав храни; препознајемо истину, да смо сви узурпирани трагедијом која није од Бога. Сваки пут се суочавамо, са непоновљивишћу и јединственошћу свакога живота, са  љубављу која одлази, а никада не престаје и вјечно се питамо: животе, зашто умиреш?

У исто вријеме, откривамо побједу – у томе и јесте суштина смрти – открити је изнова  као побједу, баш онако како нас у посланици Римљанима учи апостол Павле: „Али у свему овоме побјеђујемо кроз Онога који нас је заволио. Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (8, 37-39).Више…