ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ У ПАРИЗУ
Рођен 30. октобра 1950. године у Пискавици код Бања Луке, епископ Лука (Ковачевић) је завршио богословију Света Три Јерарха у манастиру Крка 1971. године, а студије теологије на Православном Институту Светог Сергеја у Паризу 1982. године.
Монашки постриг примио је 1976.године када је и рукоположен у чин јеромонаха од стране епископа аустралијско-новозеландског Николаја. Од 1982. до 1992. био је сабрат манастира Светог Саве у Илајну, Аустралија. Свети архијерејски Српске православне цркве на мајском заседању 1992. изабрао је архимандрита Луку за епископа аустралијско-новозеландског. Године 1999. постављен je за администратора западноевропског, да би га Свети архијерејски сабор на мајском заседању 1999. изабрао за епископа западноевропског на којем се положају налазио до свог упокојења у Господу, 17 децембра 2021. године у Паризу.
Беседа Епископа хвостанског г. Јустина изговорена на хиротонији
12. септембра 2021. године у Саборном храму Светог Саве на Врачару
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Ваша Светости, Најсветији Архиепископе пећки, Митрополите београдско- карловачки и Патријарше српски Господине Порфирије,
Ваше Блаженство Архиепископе охридски и Митрополите скопски господине Јоване,
Поштована и драга у Христу, богољубива браћо Архијереји,
Часни презвитери и ђакони, преподобно монаштво,
Узорити Надбискупе београдски монсињоре Станиславе Хочевару,
Представници Владе Републике Србије,
Даме и господо, браћо и сестре, децо Божја мала и велика,Више…
Ја сам васкрсење и живот, који верује у мене ако и умре, живјеће.
И сваки који живи и вјерује у мене неће умрети вавијек.“ (Јн 11, 25-26)
У понедељак 18. октобра т.г. када се наша Црква молитвено сјећа свете мученице Харитине, уснула је у Господу протиница Славица Шањић, супруга дугогодишњег теслићког пароха, протојереја-ставрофора Боре Шањића и мајка Протојерејa-ставрофорa Славишe Шањићa.
Смрт је трагедија, али је и побједа. Трагедија, јер схватамо да очи наше не гледају више оне чија нас љубав храни; препознајемо истину, да смо сви узурпирани трагедијом која није од Бога. Сваки пут се суочавамо, са непоновљивишћу и јединственошћу свакога живота, са љубављу која одлази, а никада не престаје и вјечно се питамо: животе, зашто умиреш?
У исто вријеме, откривамо побједу – у томе и јесте суштина смрти – открити је изнова као побједу, баш онако како нас у посланици Римљанима учи апостол Павле: „Али у свему овоме побјеђујемо кроз Онога који нас је заволио. Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (8, 37-39).Више…
На редовном заседању одржаном у Београду од 24. до 29. маја 2021. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Јустина (Јеремића) за викара Патријарха српског, са титулом Епископ хвостански.
Архимандрит Јустин је рођен 22. јуна 1982. године у Руми од оца Милоша и мајке Олге. Основну школу завршава у родном граду, одакле, по благослову Епископа сремског Василија, уписује Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима.
Марљивост према богословљу и љубав према богослужењу, али и према монашком животу и подвигу, определили су даљи животни пут младог богослова, па је стога владика Василије одлучио да га пред крај петог разреда, у марту 2002. године, замонаши по чину мале схиме у фрушкогорском манастиру Великој Ремети.
Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године
ПОРФИРИЈЕ
по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
Христос васкрсе!
Дођите на нови род Винограда,
на побожно весеље,
посебан је дан Васкрсења;
уђимо у заједницу Царства Христова,
појући му као Богу у векове!
(пасхални канон, прва строфа осме песме)
Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”
Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје…”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета…” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.Више…
