ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ У ПАРИЗУ
  • Српски језик
  • Français
Menu

Свети Сава оживљава пред очима Парижана

Објављено 09/01/2019

Наш православни храм у главном граду француске и током празничних дана не престаје да се уређује уз помоћ доброчинитеља. Већ годину и по осликавају се зидови, биће потребно барем још толико. Уз српске иконописане и локални светитељи.

Свети Стефан Првомученик Архиђакон

Од сталног дописника: ПАРИЗ


СРПСКА православна црква Свети Сава у Паризу ових дана је у великим радовима. Уметници, запањујуће верно, дају живот зидовима овог храма у најсветлијој традицији српског средњовековног сликарства.

Узори постоје, али ово није копирање. Нисмо кописти, већ сликари живописци – истиче, за „Новости“, Вероника Ђукановић коју, са њеним колегом Владимиром Карановићем, затичемо на врху скеле док изнад земље осликавају сцену на плафону.

Изнад глава, посматра нас Свети Сава, са архијерејима, у главној апсиди цркве, у олтарском делу, са централног места.

Обично сви гледају ка доле, он једини, овде, има уперен поглед нагоре, ка Христу, у композицији Вазнесења Господњег – открива нам протојереј ставрофор Славиша Шањић, као главни протонеимар са благословом владике Луке Ковачевића и старешине цркве, протојереја ставрофора Николе Шкрбића.

Иконописани су и први архиепископ српски после Светог Саве Арсеније Сремац, Свети Макарије Соколовић који је обновио Пећку патријаршију, светитељ Николај Велимировић, Свети Јован Максимовић Шангајски …

Крајње је занимљиво да су у живопису у Цркви Светог Саве у главном граду Француске представљени и – локални светитељи. Међу њима су и Свети Дионисије из Сен Денија, са својим пратиоцима Рустиком и Елефтеријем, заштитница Париза Света Геновева, мученица Бландина Лионска, Свети Иринеј Лионски, Свети Немачки Париски, Свети Мартин из Туре, Света Клотилда, као прва хришћанска краљица Француске …

На овај начин смо желели да покажемо да поштујемо наслеђе и културу места на коме се налазимо, да благодаримо за гостопримство, али и да покажемо сву лепоту и умеће нашег иконописања другим народима. То су, уосталом, наши светитељи колико и њихови, јер су живели пре 11. века. У нашој епархији, уосталом, има најмање Срба свештеника. Од 45, свега су 17 Срба – истиче отац Славиша.

Био је то, уједно, и велики изазов за живописце, да раде светитеље које не познају.

Тражили смо узоре, консултовали старе књиге, интернет. Изучавали смо њихов изглед, али и карактерне особине. Краљицу Клотилду смо радили према једној бисти. Мислим да смо их сасвим управославили – наглашава Вероника Ђукановић, која у сликању живописа има преко тридесет година искуства.


Вероника Ђукић

Ту није крај отварања према странцима. Лево и десно од олтара, на плафону, истичу се две посебне композиције „Народа у тами“. У једној су Римљанин, Грк, Стари Словен, Трачанин, Гал, Етрурац, а у другој представник црначких народа, Азијата, Aрапског света, Јеврејин, Јапанац, Кинез, Инд …

– Хтели смо да прикажемо да су сви народи позвани из таме незнања у светост познања – објашњава отац Славиша.

Осликавање траје већ годину и по, а цркве истичу да је остало сигурно још толико посла. Уз Веронику Ђукановић и Владимира Карановића, ради још један реномирани живописац, Горан Јовић, Ужичанин, који овог пута није био у цркви, задужен је за тематску целину посвећену Пресветој Богородици у хорском делу храма. Имају и своје помоћнике. Летос их је, по речима проте, било десетак, и вредно су радили.

Ако су били довољно добри да раде у Храму Светог Саве у Београду, онда су добродошли да осликају и нашу цркву – истиче прота Славиша квалитет уметника.

– Нашли смо најбоље, врхунске мајсторе. Поносни смо на оно што су урадили – додаје прота Никола Шкрбић.

Дивно изгледа, достојно ће нас представљати. Биће то права витрина наше духовности и културе – надовезује се Ђуро Ћетковић, председник Заједнице Срба Француске и благајник цркве.


Отас Славиша и Владимир Карановић – Фото Г. Чворовић

Док разговарамо, уметници пуно пажње посвећују сваком детаљу. Олтарски део је осликан директно на зиду. Цео свод, од око триста квадрата, урађен је на платну, у атељеу, у Београду. Затим смо га аплицирали на плафон. Морали смо да радимо на платну због подлога, јер је постојала опасност да дође до оштећења. Сада, ако се појави влага, све може лако да се санира – објашњава Владимир Карановић.

Протојереј ставрофор Славиша Шањић објашњава због чега се црква тек сада, после више деценија, осликава:

Наша заједница се све до данас концентрисала на помоћ савршене икони Божјој, деци Косова и Метохије. У мају им шаљемо добар део нашег буџета. То ће нам, наравно, и даље остати на првом месту. Тек смо последње две године смогли снаге да истовремено започнемо и иконописање.

У цркви је у међувремену урађена и крипта, која сада, такође, треба да се обнови. Све то не би могло без доброчинитеља.

КРШТЕЊА
ОТАЦ Славиша истиче да се у цркви Свети Сава у Паризу и цркви Света Петка у Бондију обави око двеста крштења годишње. Две трећине одржи се у Паризу. Уз новорођенчад, као кандидати за примање православља се јављају и странци.

Велики је подухват у питању. До сада смо на материјал и друге трошкове потрошили 120.000 евра. Злато је највише коштало. Има и великих приложника. Издвојили бисмо добротвора, Србина, око кога су сви Французи, укључујући и његову супругу, који из скромности жели да остане анониман и који није имућан, али је до сада даривао 25.000 евра, као и Д. Ј. без кога ови радови тешко да би напредовали. Све добротворе, мале и велике приложнике, записаћемо у летопису, односно монографији – открива наш саговорник, истичући да ће бити потребно још новца да би се осликавање привело крају.

Кад се све заврши, биће црква Свети Сава, својом унутрашњошћу, у престоници уметности, на понос српској заједници у Паризу.

ХИЉАДЕ НА БОЖИЋ И ВАСКРС

ЦРКВА у париској Улици Симплон у којој се налази епархија саграђена је 1906. године и била најпре протестантски храм. Епархија је основана 1948. године, а од 1965. године изнајмљује ову цркву која је 1984. у потпуности откупљена.

Кроз ову цркву годишње сигурно прође петнаестак хиљада различитих људи. Многи долазе и више пута, има их доста који нас посећују редовно. За Бадње вече и Васкрс прође по шест, седам хиљада душа – истиче отац Славиша.

Наш саговорник наглашава да у цркви Свети Сава, као и у цркви Света Петка у предграђу Бонди, бар 4.000 породица обележи крсну славу.


Текст је у потпуности преузет из електронског издања листа Верцерње Новости

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:769975-Sveti-Sava-ozivljava-pred-ocima-Parizana