ЦРКВА СВЕТОГ САВЕ У ПАРИЗУ
  • Српски језик
  • Français
Menu

УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ ПРОТИНИЦА СЛАВИЦА ШАЊИЋ

Објављено 19/10/2021

„Ја сам васкрсење и живот, који верује у мене ако и умре, живјеће.
И сваки који живи и вјерује у мене неће умрети вавијек.“ (Јн 11, 25-26)

У понедељак 18. октобра т.г. када се наша Црква молитвено сјећа свете мученице Харитине, уснула је у Господу протиница Славица Шањић, супруга дугогодишњег теслићког пароха, протојереја-ставрофора Боре Шањића и мајка Протојерејa-ставрофорa Славишe Шањићa.

Смрт је трагедија, али  је и побједа. Трагедија, јер схватамо да очи наше не гледају више оне чија нас љубав храни; препознајемо истину, да смо сви узурпирани трагедијом која није од Бога. Сваки пут се суочавамо, са непоновљивишћу и јединственошћу свакога живота, са  љубављу која одлази, а никада не престаје и вјечно се питамо: животе, зашто умиреш?

У исто вријеме, откривамо побједу – у томе и јесте суштина смрти – открити је изнова  као побједу, баш онако како нас у посланици Римљанима учи апостол Павле: „Али у свему овоме побјеђујемо кроз Онога који нас је заволио. Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (8, 37-39).

Знала је све ово добро, протиница Славица, хранећи се са Извора од Онога Који се свима даје, а никада не нестаје. Зато је, изгарала у свим послушањима која су јој била повјерена, у онима која је добила, и у онима која су Божијим Промислом била постављена на њен животни пут. Свјесна дарова који су јој били повјерени, умножавала је љубављу тамо гдје је било потребно, дајући свој живот, тамо гдје се тренутак претвара у вјечност, у Христу.Света Литургија на којој ћемо се помолити заједно са протиницом и са свима светима, биће служена у сриједу, 20. октобра т.г. , у храму Пресвете Тројице у Теслићу, са почетком у 10:00 часова. У 12:00 часова биће служено опијело, након кога ћемо сви заједно отићи до теслићког Новог Гробља, како би се опростили са протиницом.

Њен починак је живот, јер је Христос жив и сви у Њему живе, чекајући славно васкрсење. Са овом надом и вјером, са љубављу која дубоко у нама живи и не престаје, схватамо да смрт није раздвојеност, за оне који су заспали у Христу, него мјесто новог сусрета и заједничког слављења Творца.

​Зато, чекајући нови сусрет, Ново Небо и Нову Земљу, заједно са свима светима  у Христу, са живима, запјевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!